-
-
Eksperimental psixologiya
M.X.Karamyan, B.B.Nurullayeva, E.V.Bondareva, M.X.Djumaniyazova, F.E.Gaziyeva,Aniq fanlar, -
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Мустабид тузумнинг Узбекистон миллий бойликларини талаш сиёсати: тарих шоҳидлиги ва сабоқлари
Д. А. АЛИМОВА,Ijtimoiy fanlar, -
-
-
Eksperimental psixologiya
M.X.Karamyan, B.B.Nurullayeva, E.V.Bondareva, M.X.Djumaniyazova, F.E.Gaziyeva, -
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Qadimgi dunyo tarixi
R.Rajabov,Mustaqillika erishganimizdan so'ng ta'lim tizimida tubdan isloh qilinishi tarix fanida o'qitishini yuroqri sifat darajada ko'tarish vazifasini qo'ydi.
-
-
O'ZBEKIST0N TARIXI
Qo‘ldosh Ergashev Hojiakbar Hamidov,Oliy va о ‘rta maxsus ta ’lim vazirligi huzuridagi O ‘zbekistonning eng yangi tarixi masalalari bo ‘yicha muvofiqlashtiruvchi metodik markazi xulosasi hamda Oliy va o ‘rta maxsus ta ’lim vazirligi qoshidagi "Gumanitar fanlar ta 'limyo 'nalishi ” bo 'yicha o 'quvuslubiy komissivasi tomonidan nashrga tavsiya etilgan (2013 yil 2 sentabr. 19-sonli bayonnoma).
-
УЗБЕК ХАЛКИНИНГ ЭТНОГЕНЕЗИ ВА ЭТНИК ТАРИХИ
АДМАДАЛИ АСКАРОВ,Уш бу уцув ^улланма узбек халзининг келиб чизиши, яъни унинг узо 15 давом этган этногенези ва этник тарихи зазида. Китобда узбекларнинг урур-^абила эрлатидан аста-секин элат-хал^ булиб шаклланиб бориш жараёни ва шаклланган хал^ ^олатидан миллат даражасига усиб чизиши бой моддий маданият ва ёзма манбаларнинг тарихий таз^лили асосида баён этилган. ^улланмада узбек хал^и, ^озирда мустазил давлат сифатида эгаллаб турган тарихий она замин з^амда унинг теварак-атроф зудудлари билан жуда ^адим замонлардан бевосита 6ofahij тубжой халц эканлиги, унинг этник таркибининг асосини ерли сурдин ва туркий аждодларимиз ташкил этганлиги, ана шу икки йирик, икки тилли этник ^атламларнинг узо^ асрлар давомида бир-бирлари билан аралашиб-^оришиши натижасида утро^ туркигуй узбек хал^и таркиб топганлиги тутрисида илмий холислик ва объектив тарихий та^лиллар асосида батафсил маълумот бериш кузда тутилади.
-
-
Мустабид тузумнинг Узбекистон миллий бойликларини талаш сиёсати: тарих шоҳидлиги ва сабоқлари
Д. А. АЛИМОВА,Мазкур монография шу давргача илмий истеъмолга киритилма- ган кенг кўламли архив ҳужжатлари, вақтли матбуот ва турли ада- биётларни ўрганиш асосида яратилган бўлиб, унда чор Россияси ва совет империясининг бир асрдан ортиқ ҳукм сурган даврида Тур- кистон ва Узбекистоннинг миллий бойликларини талаб кетиш жа- раёни таҳлил қилиниб, унинг моҳияти очиб берилади. Шунинг би- лан бирга, мустамлакачилик сиёсати бир бўлган икки тузумдан ўзбек халқининг чеккан азиятлари, унинг моддий турмуш ва маънавияти- га етказилган улкан зарар ҳақида гувоҳлик берувчи манбалар шо- ҳидлигида бу тарихнинг аччиқ саҳифалари ёритилади. Ушбу асар тарихимиз фанида янги бир поғона бўлибгина қол- май, балки яқин ўтмиш тарихи ҳақидаги холис ҳақиқатни билишга, миллий бойликларимизни кўз қорачиғидёк авайлаб сақлашга, бу- гунги ёш авлодни ватанпарварлик руҳида тарбиялашга хизмат қила- ди. Шунингдек, чоризм давридан буён камситиб келинган юртимиз- нинг аслида нақадар бой маънавиятга эга эканлигидан далолат бе- ради. Китоб Ватанимиз тарихи билан қизиқувчи барча китобхонларга мўлжалланган
-