-
-
-
-
-
-
-
-
GLOBAL IQTISODIYOTGA INTЕGRATSIYA
Bеrkinov B.B., Ashurova D.S., Abdullaеva M.K., Raximov J.M.,Aniq fanlar, -
-
-
-
Amaliy fanlar,
-
-
ДИНШУНОСЛИК
А. М УМ И НОВ, X, . ЙУЛДОШХУЖАЕВ, Д.РАХ.ИМЖОНОВ, М. КОМИЛОВ, А. АБДУСАТТОРОВ, А. ОРИПОВ,Amaliy fanlar, -
-
Aniq fanlar,
-
-
-
-
-
БОШЛАНГИЧ МАТЕМАТИКА КУРСИ АСОСЛАРИ
Л.П. Стойлова А М. Пишкало,Кулланма педагогика билим юртлари программасига мослаб ёзилган. Унда назарий материаллардан ташкари куп миь;дорда машцлар келтирилган булиб, уларни ечиш б^лгуси уцитувчиларга профессионал малакаларни эгаллашлари- га ёрдам беради.
-
БОШЛАНГИЧ МАТЕМАТИКА КУРСИ АСОСЛАРИ
Л.П. Стойлова А М. Пишкало,Кулланма педагогика билим юртлари программасига мослаб ёзилган. Унда назарий материаллардан ташкари куп миь;дорда машцлар келтирилган булиб, уларни ечиш б^лгуси уцитувчиларга профессионал малакаларни эгаллашлари- га ёрдам беради.
-
-
BOLALAR FIZIOLOGIYASI
U.Z.QODIROV,Sog’lom bolalar salomatligini va o’sish jarayonini nazorat qilish, kasalga chalingan bolalarni davolash samarali bo’lishi uchun pediatr rivojlanayotgan organizm xususiyatlarini yaxshi bilishi kerak. Shu sababli tibbiyot institutlarininig pediatriya fakultetida tahsil olayotgan talabalar uchun bolalar fiziologiyasiga oid ma’lumotlarni o’zida mujassamlashtirgan qo’llanma yaratish ehtiyoji tug’ildi.
-
-
IQTISODIYOT NAZARIYASI
SH.SHODMONOV,Iqtisodiyot nazariyasi» fani bo‘yicha tayyorlangan mazkur darslik 2002 yilda chop etilgan o‘quv qo‘llanma va 2005, 2010, 2017 yillarda chop etilgan darslikning qayta ishlangan va to‘ldirilgan nashri hisoblanadi. Ushbu darslikni tayyorlashda O‘zbekiston Respublikasining Kadrlar tayyorlash milliy dasturi, «Ta’lim to‘g‘risida»gi Qonuni va oliy o‘quv yurtlarida bakalavrlar tayyorlash yangi davlat andozasi talablari hisobga olingan. Undagi mavzular mazmunini yoritishda O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti asarlari, ma’ruzalari, mamlakatimizda qabul qilingan qonunlar, ayniqsa keyingi vaqtlarda qabul qilingan qonunlar va boshqa me’yoriy hujjatlardan keng foydalanilgan. Mamlakatimizda va xorijda nashr etilgan qator darslik va o‘quv qo‘llanmalarning qisqacha tahlili berilgan, ulardagi ijobiy tomonlardan foydalanilgan va ba’zi bir munozarali jihatlar esa tanqidiy ravishda o‘rganilib, mualliflarning shaxsiy yondashuvlari bayon etilgan. Darslik bir-biri bilan mantiqan bog‘langan to‘rt qismdan iborat bo‘lib, ularda iqtisodiyotning umumiy asoslari, bozor iqtisodiyoti, makroiqtisodiyot va jahon xo‘jaligiga oid mavzular o‘rin olgan. Ayniqsa, hozirgi zamon rivojlangan bozor iqtisodiyotining qonun-qoidalariga, moliya, kredit, bank va pul tizimining roliga katta e’tibor berilgan.
-
IQTISODIY TA'LIMOTLAR TARIXI
SH.X.TASHMATOV,USHBU O'QUV QO'LLANMA MAMLAKATIMIZDA OLIY YURTLARIDA IQTISODIYOT YO'NALISHI BAKALAVRLAR TAYYORLASH DAVLAT ANDOZASI TALABALAR ASOSIDA TAYORLANGAN.
-
-
GLОBАL IQTISОDIY RIVОJLАNISH
R.А.YUSUPОV, S.R.TОPILDIYЕV, B.Z.GАNIYЕV,Ushbu o‘quv qo‘llаnmаdа “Glоbаl iqtisоdiy rivоjlаnish” fаnining prеdmеti vа vаzifаlаri, jаhоn iqtisоdiyotining glоbаllаshuvi kоnsеpsiyalаri shаkllаnishi, rivоjlаnish bоsqichlаri vа yo‘nаlishlаri, jаhоn iqtisоdiyoti glоbаllаshuvi muаmmоlаrining оqibаtlаri vа hаl etish yo‘llаri, glоbаllаshuv vа хаlqаrо sаvdоning rivоjlаnish tеndеnsiyalаri, glоbаl, mintаqаviy vа milliy mоliyaviy bоzоrlаr, glоbаllаshuv shаrоitidа ishchi kuchi bоzоri vа migrаtsiyasi muаmmоlаri, glоbаllаshuv shаrоitidа trаnsmilliy kоrpоrаtsiyalаr, jаhоn iqtisоdiyoti glоbаllаshuvi shаrоitidа iqtisоdiy хаvfsizlik vа milliy iqtisоdiyot rаqоbаtbаrdоshligini tа’minlаsh muаmmоlаri qаmrаb оlingаn.
-
GLОBАL IQTISОDIY RIVОJLАNISH
R.А.YUSUPОV, S.R.TОPILDIYЕV, B.Z.GАNIYЕV,Ushbu o‘quv qo‘llаnmаdа “Glоbаl iqtisоdiy rivоjlаnish” fаnining prеdmеti vа vаzifаlаri, jаhоn iqtisоdiyotining glоbаllаshuvi kоnsеpsiyalаri shаkllаnishi, rivоjlаnish bоsqichlаri vа yo‘nаlishlаri, jаhоn iqtisоdiyoti glоbаllаshuvi muаmmоlаrining оqibаtlаri vа hаl etish yo‘llаri, glоbаllаshuv vа хаlqаrо sаvdоning rivоjlаnish tеndеnsiyalаri, glоbаl, mintаqаviy vа milliy mоliyaviy bоzоrlаr, glоbаllаshuv shаrоitidа ishchi kuchi bоzоri vа migrаtsiyasi muаmmоlаri, glоbаllаshuv shаrоitidа trаnsmilliy kоrpоrаtsiyalаr, jаhоn iqtisоdiyoti glоbаllаshuvi shаrоitidа iqtisоdiy хаvfsizlik vа milliy iqtisоdiyot rаqоbаtbаrdоshligini tа’minlаsh muаmmоlаri qаmrаb оlingаn.
-
РЕЛИГИОВЕДЕНИЕ
Л.М. Арутюнова,Данный учебник написан в соответствии с учебной программой и государ ственными стандартами высшей школы. Представляет собой оригинальное из ложение курса «Религиоведение» на основе интерактивной технологии обуче ния, предполагает творческий и самостоятельный подход студентов к усвоению курса. Упражнения, задания, вопросы для повторения и структурно-логические схемы, кроссворды обеспечивают правильное понимание основных положений изучаемых тем. Рассчитано на бакалавров, магистров, преподавателей.
-
ИСЛОМ ТАРИХИ
А.:Х;асанов, Н.Комилов, У.Уватов, А.Азимов, Д.Ра:х.имжонов, I(.Зо:х.идов,«Ислом тарихИ» дарслиги Узбекистон Республикаси Олий ва урта махсус таълим вазирлиги Хайъатининг инги авлод Y~Y8 адабиётларини яратишга ~аратилган I<;арорига МУВОфИI<; таЙёрланди. Дарслик талабаларда ислом дини ахкомларининг шаклланиши тарихи ва тадрижий тараI<;I<;иёти, унинг ШаРI<; халмари ижтимоий-сиёсий, маданий ва хусусий хаётидаги роли, урта асрларда юртимиздан ЧИI<;~ан алломаларнинг асарлари исломий илмлар тара~I<;иётида етакчи уринлардан бирини эгаллагани хамда хозирги замон ислом концепциилари, уларнинг FОЯВИЙ асослари тугрисида тулаI<;ОНЛИ маълумотлар бериш вазифасини бажаради. Дарслик диншунослик йуналиши мавжуд булган yl(YB юртлари талабалари ва УI<;итувчилари учун мулжалланган .
-
ДИНШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
А.Очилдиев,Ўқув қўлланма Тошкент ислом университетида Диншунослик соҳасини такомиллаштириш бўйича 2013–2016-йилларда амалга ошири- ладиган чора–тадбирлар Дастури доирасида яратилди. Мазкур қўлланма олий таълим тизими талабаларига мўлжалланган бўлиб, Республика олий ўқув юртларида “Маънавият асослари”, “Дин- шунослик” ва “Дунё динлари тарихи” фанларини ўқитишда, шунинг- дек, Республика Маънавият тарғибот маркази бўлимлари, хотин–қизлар қўмиталари масъуллари, маҳалла фаоллари учун қўлланма сифатида хиз- мат қилиши мумкин. Ушбу қўлланма Тошкент ислом университети Ўқув–услубий кенга- шининг 2013 йил 25 июндаги 5–сонли йиғилиши қарори ҳамда Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси ҳузуридаги Дин ишлари бўйича қўмитанинг 2013 йил 23 августдаги 2261–рақамли тавсияси билан нашр этилди.
-
ДИНШУНОСЛИК
А. М УМ И НОВ, X, . ЙУЛДОШХУЖАЕВ, Д.РАХ.ИМЖОНОВ, М. КОМИЛОВ, А. АБДУСАТТОРОВ, А. ОРИПОВ,Мазкур дарслик асл манбалар асосида тузилган булиб, бутунлай янгича услуб ва мазмуни билан ушбу со\ада илгари ёзилган укув адабиётларидан ажралиб туради. Шунга кура, ушбу дарслик асосида назарий ва амалий машгулотлар угищдан аввал, тавсия этилган манба ва адабиётлар билан имкон к,адар батафсил танишиб чициш мацсадга мувофикдир.
-
ДИНЛАР ТАРИХИ
А.Э.АБДУСАМЕДОВ,МИРЗА УЛУҲБЕК НОМИДАГИ ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ УНИВЕСИТЕТИ ФАЛСАФА ФАКУЛЬТЕТИНИНГ ИЛМИЙ ЎҚУВ-УСЛУБИЙ КЕНГАШИНИНГ 2008 ЙИЛ МАРТ КАРОРИГА АСОСАН "ДИНШУНОСЛИК " (МИЛЛИЙ ҲОЯ МАЬНАВИЯТ АСОСЛАРИ ВА ХУҚУҚИЙ ТАЬЛИМ ЙЎНАЛИШИ БАКАЛАВР ТАЛАБАЛАРИ УЧУН) ФАНИДАН ЎҚУВ ҚЎЛЛАНМА БАКАЛАВР ТАВСИЯ ЭТИЛГАН.
-
MATEMATIKA
B.S.ABDULLAYEVA , A.V.SADIKOVA , N.A.XAMEDOVA, N.M.MUXTDINOVA , M.I.TOSHPULATOV,DARSLIK "5111700-BOSHLANG'ICH TA'LIM VA SPORT-TARBIYAVIY ISH " BAKALAVRIAT TA'LIM YO'NALISHI TALABALARI UCHUN MO'LJALLANGAN BO'LIB, DAVLAT TA'LIM STANDARTIGA TO'LA MOS KELADI.
-
ИНКЛЮЗИВ ТАЪЛИМ
ШОМАХМУДОВА Р.Ш,«Олий ва ўрта махсус таълим тизимини дунѐ стандартлари даражасига кўтариш, халқ ҳужалигининг мутахассисларга бўлган эхтиѐжини илмий баҳолаш, ѐшларни ўқитиш ва тарбиялашда илғор хорижий тажрибадан фойдаланиш - бу масалалар бугун энг мухим ҳисобланади»
-
psixologiya tarixi
Ҳайдаров Фазлиддин Икромович Жўраев Нурбек Саъдуллаевич,Психология тарихи бошқа фанлар сингари қизиқарли ва мазмундор билимлар соҳасидан иборат. Ушбу фан инсоният томонидан ҳайвонларга ва инсонларга хос бўлган психик ҳаёт ҳодисалар ҳақидаги билимларнинг астасекин тўпланиб бориш тарихидир. Шунингдек, инсоннинг ўзи ҳақидаги
-
У М У М И Й п си х о л о ги я
Э. ҒОЗИЕВ,Йигирма биринчи аср фан ва техниканииг янги бир юксалиш палласита кирганлиги билан. шунингдек, карама-қарши тизимлар бархам топганлиги билан узига хос ахамият касб этади. XXI аср жахон цивилизацияга олтин харф л ар билан битилган сон-саноксиз зар варогларга эга булиши билан бирга экология муаммоларни инг юзага чиқарганлиги туфайли бошка асрлардан кескин ажралиб туради.